tag:blogger.com,1999:blog-14975629884100286252011-09-22T01:07:30.005+02:00stefannnoreply@blogger.comBlogger241100tag:blogger.com,1999:blog-1497562988410028625.post-44171985968582110642011-07-16T20:36:00.005+02:002011-07-17T11:21:36.530+02:00

Ovaj razdeo obuhvata veoma raznoliku grupu algi – od jednoćelijskih pa do složenih višećelijskih. Obično su žuto-zelene i žuto-smeđe boje zbog prisustva karakterističnih pigmenata. Ove alge žive kako u slatkim, braktičnim i morskim vodama, tako i u vlažnom zemljištu.Bičevi ovih algi su heterokontnog tipa, odnosno ovi organizmi poseduju dva biča koji se međusobno razlikuju po strukturi, položaju i

stefannnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-1497562988410028625.post-67367734905279712252011-07-15T14:11:00.001+02:002011-07-15T14:12:26.488+02:00

U okviru ove klase algi se nalaze samo dva roda sa petnaestak vrsta. Boja ovih algi je zelena. Najveći broj ovih algi žive kao perifite, a naročito na slatkovodnim biljkama. Sve vrste ovog razdela se odlikuju heterotrihalnim tipom talusa koji je u manjoj ili većoj meri složene građe. Heterotrihalni talusi pojedinih vrsta se nalaze u galerti i imaju jastučastu formu. Najveći broj vrsta se

stefannnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-1497562988410028625.post-45968976471809274332011-07-15T12:03:00.002+02:002011-07-15T12:16:28.117+02:00

U plitkim lagunama i koralnim grebenima, među žbunastim tropskim zelenim marinskim algama kao štosu vrste rodova Halimeda i Caulerpa, puze mikroskopski ameboidni protisti sa zelenim hromoplastima. U planktonu Atlantskog okeana plivaju mali zeleni protisti koje karakteriše prisustvo jednog biča. To su predstavnici razdela Chlorarachniophyta. Razdeo su 1984. godine osnovala dva biologa – Hibberd i

stefannnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-1497562988410028625.post-189758431053869332011-07-13T22:07:00.005+02:002011-07-17T00:48:54.680+02:00

U okviru klase Phaeophyceae uključuje se između 1500 i 2000 vrsta klasifikovanih u više od 250 rodova. Najmarkantnija osobina ovih algi je mrka boja talusa po kojoj su i dobile naziv mrke alge. Morfologija. Svi predstavnici klase Phaeophyceae se odlikuju višećelijskom organizacijom talusa. Mrke alge predstavljaju sesilne, gotovo isključivo makroskopske organizme čija morfologija i anatomija

stefannnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-1497562988410028625.post-34882588132389625312011-07-13T22:04:00.001+02:002011-07-13T22:04:59.252+02:00

Vrsta Schizocladia inchiensis je opisana 2003. Godine, a pronađena je u Torinskom moru blizu Napulja. Zbog specifičnih citoloških i biohemijskih karakteristika, ali i na osnovu molekularnobioloških analiza predloženo je da se ova vrsta izdvoji u zasebnu klasu heterokontnih algi. Vegetativni talus je izgrađen od razgranatih filamenata čiji prečnik iznosi 3-7 mikrometara. U protoplastu se nalazi

stefannnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-1497562988410028625.post-2166099570196405372011-07-13T21:59:00.003+02:002011-07-15T00:24:27.676+02:00

Ova klasa obuhvata 13 vrsta grupisanih u osam rodova i pet familija. Grupa je dobila naziv Eustigmatophyceae zbog toga što svi pokretni predstavnici ovog razdela poseduju stigmu (eu – dobro, stigma – očna mrlja, phyta – biljka). Pripadnici ove klase su izdvojeni u posebnu grupu iz klase Xanthophyceae zbog karakteristične očne mrlje, a i zbog specifične celokupne citološke organizacije. Svi

stefannnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-1497562988410028625.post-18385824550676891782010-12-25T18:58:00.015+01:002010-12-25T23:44:02.510+01:00

U okviru ovog razdela algi se nalazi oko 5000 vrsta koje se nazivaju još i crvene alge zbog karakteristične boje njihovog talusa. Crvena boja potiče od pigmenta koji je označen kao fikoeritrin. Ovaj pigment dominira u odnosu na ostale, te ih maskira. Međutim, usled većeg broja faktora boja ovih algi može da bude i drugačija. Tako se parazitski predstavnici karakterišu odsustvom ili smanjenom

stefannnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-1497562988410028625.post-30093398432668892022010-12-18T18:26:00.034+01:002011-07-17T16:09:47.065+02:00

U okviru ovog razdela algi nalaze se prokariotski organizmi koji u procesu fotosinteze oslobađaju kiseonik. Do danas je poznato više od tri hiljade vrsta koje naseljavaju sve kontinente, žive u svim klimatskim oblastima Zemlje naseljavajući kako akvatične tako i terestične ekosisteme. Ćelija ovih organizama je izgrađena od dva osnovna dela - ćelijskog zida i protoplasta.Taksonomski položaj. Kroz

stefannnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-1497562988410028625.post-30038518827047314532010-11-06T16:11:00.013+01:002011-07-13T21:48:45.921+02:00

Do danas je poznato više od 1000 vrsta koje su grupisane u nešto više od 200 rodova. Nazivaju se zlatne alge zbog karakteristične boje talusa. Ove alge imaju široko geografsko rasprostranjenje, a nalaze se u slatkim, brakičnim i slanim vodama. Ipak, najčešće se nalaze u čistim slatkim vodama na području umereno kontinentalne klime. Specifična zajednica ovih algi naseljava sfagnumske tresave.

stefannnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-1497562988410028625.post-2951592536536326502010-11-05T23:15:00.008+01:002010-12-19T00:43:09.723+01:00

Proučavanje pitanja porekla, evolucije i filogenije algi od velikog je teorijskog značaja, jer doprinosi razjašnjenju mnogih fundamentalnih pitanja biologije. Među najvažnija pitanja svakako ubrajamo nastanak živih bića na planeti Zemlji, problem morfološke evolucije, pojave i evolucije polnog procesa, načina ishrane, razvića ćelijskog zida i mnogih drugih pitanja.Poreklo algi: Do danas su vršena

stefannnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-1497562988410028625.post-70962349771020406472010-11-05T22:00:00.008+01:002011-07-15T15:07:14.237+02:00

Klasa Raphidophyceae je mala grupa algi koja obuhvata oko 15 rodova u koje je klasifikovano oko 50 vrsta. Lako se prepoznaju po složeno građenim bičevima. Njihova ćelijska struktura je bila slabo poznata pre otkrića elektronskog mikroskopa. U novije vreme većina algologa ovu grupu algi povezuje sa silikatnim i mrkim algama, a pojedini sa žutozelenim. Zbog različitih klasifikacija u algološkoj i

stefannnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-1497562988410028625.post-90538415858542291082010-11-05T21:51:00.009+01:002011-07-13T21:53:41.065+02:00

Klasa Xanthophyta ili Tribophyta obuhvata oko 600 vrsta grupisanih u nešto više od 100 rodova. Klasa je prvobitno nosila naziv Heterokonta zbog heterodinamične prirode, različite građe i dužina bičeva. U novije vreme se sve više koristi naziv Xanthophyta zbog žutozelene boje koja je karakteristična za većinu predstavnika koja je posledica velike količine žutih pigmenata ksantofila koji se nalaze

stefannnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-1497562988410028625.post-113616325133511872010-11-05T21:39:00.007+01:002011-01-04T23:56:39.571+01:00

Razdeo Dinophyta obuhvata više od 2000 recentnih i 2000 fosilnih vrsta svrstanih u oko 130 rodova. U starijim algološkim klasifikacijama predstavnici ove grupe su bili svrstani u razdeo Pyrrophyta gde su bili ujedinjeni u zasebnu klasu, a u protozoološkoj literaturi su bili u okviru razdela Mastigophora na nivou reda u okviru klase Phytomastigophora. Kasnije su grupisani u zaseban razdeo u okviru

stefannnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-1497562988410028625.post-85067253153273919392009-12-12T22:40:00.016+01:002011-07-15T14:09:16.264+02:00

Klasa Conjugatophyceae ili Zygnematophyceae predstavlja veliku grupu algi u koju je uključeno oko 6000 vrsta. Ranije se ova grupa algi razmatrala kao klasa u okviru razdela zelenih algi. Međutim, njihove specifične osobine među kojima je najznačajnija da se u njihovom životinom ciklusu ne nalaze flagelatni oblici čak su i pojedinim klasičnim taksonomima davale povoda da ih izdvoje u zaseban

stefannnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-1497562988410028625.post-27931079717659115252009-12-11T17:50:00.014+01:002011-07-16T20:51:31.249+02:00

Predstavnici razdela Euglenophyta su jednoćelijski organizmi na monadoidnom nivou morfološke organizacije. Telo većine predstavnika ovog razdela najčešće je izduženog, vretenastog oblika. Sistematski položaj ove grupe protista je kroz celu istoriju biologije bio veoma diskutabilan. Protozoolozi su ih smatrali praživotinama, dok su ih algolozi smatrali algama. Danas je njihov sistematski položaj

stefannnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-1497562988410028625.post-59147124532991482272009-12-11T17:36:00.029+01:002011-07-17T13:19:29.470+02:00

Razdeo Prymnesiophyta predstavlja grupu flagelata koji se karakterišu prisustvom haptoneme između dva glatka biča. To su najčešće jednoćelijske alge, mada su poznati i predstavnici na kolonijalnom i trihalnom nivou organizacije. Imaju složen životni ciklus. Ove alge imaju dvomembranski hromoplastni endoplazmatični retikulum kao i alge iz razdela Cryptophyta i Ochrophyta, ali se razlikuju po tome

stefannnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-1497562988410028625.post-15320408667128155862009-12-10T20:32:00.022+01:002011-07-16T20:55:30.004+02:00

Ovaj razdeo obuhvata relativno mali broj vrsta koje su dosta slične po građi, tako da imaju mnoštvo zajedničkih osobina. Do danas je opisano oko dvesta vrsta klasifikovanih u oko 24 roda (zavisno od klasifikacije). Zbog problematične mikrotaksonomije, ovaj razdeo algi ima više sinonima: Cryptophyceae, Cryptomonadales, Cryptomonadida, Cryptista.Morfologija: Predstavnici ovog razdela algi su

stefannnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-1497562988410028625.post-61530776880937182802009-12-10T20:27:00.028+01:002011-07-15T15:22:29.984+02:00

Razdeo Glaucophyta ili Glaucocystophyta obuhvata mali broj slatkovodnih algi koji se retko sreću u prirodi. Naziv razdela je izveden iz latinske reči glaucus, što znači plavičast. Postoje tri klasična roda ovog razdela Glaucocystis, Cyanophora i Gloeochaete koji obuhvataju po jednu vrstu. Ćelije su pojedinačne ili grade labave kolonije. Ovaj razdeo algi je očigledno interesantan algolozima zbog

stefannnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-1497562988410028625.post-50108786259697881002009-12-10T18:02:00.015+01:002011-07-15T15:23:12.621+02:00

Izgled, veličina i građa algi su veoma raznovrsni. Ali, bez obzira na razlike u njihovom spoljašnjem izgledu, sve se prema morfološkoj složenosti mogu svrstati u tri osnovne morfološke kategorije, a one se dalje dele na tipove. Tipova po različitim autorima ima različit broj, ali se u savremenoj literaturi obično izdvaja deset. Morfološke kategorije u suštini odgovaraju osnovnim stupnjevima

stefannnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-1497562988410028625.post-11186651326193051282009-12-10T17:50:00.006+01:002010-12-19T00:42:44.243+01:00

Osim količine i hemijskih osobina pigmenata, morfologije talusa, broja, veličine i građe bičeva, ultrastrukture hromoplasta, od najvećeg sistematskog značaja svakako je dobro poznavanje načina razmnožavanja, kao i građe ćelija i organoida koji su u funkciji ovog procesa. Alge se razmnožavaju bespolno (monogonia) i polno (amphigonia). Bespolno razmnožavanje može biti u dva oblika (tipa, vida)

stefannnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-1497562988410028625.post-80610988341801981562009-12-10T16:40:00.020+01:002010-12-25T21:57:30.710+01:00

Taksonomija je oblast sistematike koja se bavi proučavanjem principa, metoda i pravila klasifikacije. Drugim rečima, taksonomija je nauka o taksonomskim jedinicama. Njen zadatak je stvaranje najracionalnijeg subordiniranog sistema taksonomskih kategorija u cilju klasifikacije. Tvorac klasifikacije je švedski prirodnjak Karl Line. Svaki sistem klasifikacije pa i biološki je hijerarhijski sistem

stefannnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-1497562988410028625.post-41448384409232892542009-12-10T16:10:00.012+01:002010-12-19T00:43:35.514+01:00

Deo algologije koji razmatra alge kao deo biosfere i stoga ih prvenstveno istražuje na njihovim prirodnim staništima naziva se geoalgologija. Pored toga, ovaj deo algologije istražuje i rasprostranjenje algi na Zemlji. Kao što se u fikologiji razlikuju dve grane i geoalgologija se može podeliti na tri dela: ekološku geoalgologiju, florističku geoalgologiju i istorijsku

stefannnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-1497562988410028625.post-76062507021680839512009-12-10T16:03:00.024+01:002010-12-19T00:42:10.367+01:00

Fiziologija algi ili fikofiziologija je oblast opšte algologije koja proučava životne procese organizma i njihove unutrašnje i spoljašnje uslove, funkciju delova organizma i međusobnu vezu funkcija. Naziv fiziologije potiče od grčkih reči fizis (priroda) i logos (nauka). Naziv fiziologije nekada je označavao sve nauke o prirodi, dok danas označava biološku nauku koja istražuje suštinu ili bit

stefannnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-1497562988410028625.post-80938876231658530192009-12-10T15:54:00.021+01:002010-12-19T00:41:12.728+01:00

S obzirom na to da se među algama nalazi veliki broj jednoćelijskih organizama, potrebno je napomenuti da će kod takvih organizama karakteristike ćelijske organizacije biti istovremeno i karakteristike organizma, što nije slučaj kada se radi o složenije građenim višećelijskim algama. U ovom tekstu će biti prikazana građa ćelijskih omotača, kao i protoplasta, tj. citoplazme i organela koje se

stefannnoreply@blogger.com