Klasa Raphidophyceae je mala grupa algi koja obuhvata oko 15 rodova u koje je klasifikovano oko 50 vrsta. Lako se prepoznaju po složeno građenim bičevima. Njihova ćelijska struktura je bila slabo poznata pre otkrića elektronskog mikroskopa. U novije vreme većina algologa ovu grupu algi povezuje sa silikatnim i mrkim algama, a pojedini sa žutozelenim. Zbog različitih klasifikacija u algološkoj i protozoološkoj literaturi se može naići na mnoštvo sinonima za ovu grupu protista: Raphidophyceae, Raphidiales, Chloromonadophyta, Chloromonadophyceae.
Morfologija: Predstavnici klase Raphidophyceae su jednoćelijske, aktivno pokretne alge dorziventralne građe sa monadoidnim tipom morfološke organizacije. Na površini ćelije se nalazi pelikula. Pelikula je elastična, pa tako omogućuje ameboidno kretanje ovih organizama uz pomoć bičeva. Na spoljašnjoj strani protoplasta se nalazi želatinozni omotač koji je sastavljen od više slojeva. Ovaj omotač privlači bakterije koje žive u njegovoj spoljašnjosti. Prečnik ćelija im se kreće između 50 i 100 mikrometara. Na trbušnoj strani tela nalazi se uzdužna brazda koja, na prednjem kraju tela, prelazi u trouglasto udubljenje. Sa dna tog udubljenja izlaze dva biča različita po dužini, građi i ulozi. Jedan bič je usmeren napred, dok je drugi usmeren direktno unazad duž ćelije. Prednji bič je prekriven mastigonemama, koje su po građi i nastanku uobičajenog heterokontnog tipa. Mastigoneme se kod predstavnika klase Raphidophyceae obrazuju od cisterni endoplazmatičnog retikuluma. Tranziciona zona biča ne sadrži tranzicionu spiralu, strukturu koja je prisutna kod pojedinih grupa Heterokontophyta.
Citoplazma: U citoplazmi ove grupe protista možemo razlikovati ektoplazmu i endoplazmu. Endoplazma je relativno gust (viskozan) deo citoplazme, dok je egzoplazma fluidan deo. U ektoplazmi se nalaze hromoplasti, vakuole, trihocisti ili mukocisti, a u endoplazmi jedro. Žarne strukture (trihocisti, eđžektozomi) su najčešće štapićastog oblika i jako prelamaju svetlost. Nakon nadražaja trihociste ispuštaju filamentoznu sluz. Ukoliko se ispod pelikule nalaze mukocisti oni su sferičnog oblika. Hromoplasti su mnogobrojni, sitni elipsoidni hromoplasti, koji su često malo pločasti i pribijeni jedan uz drugi. U stromi hloroplasta se nalaze po tri tilakoida u grupama. Periferni tilakoid je obično prisutan u hromoplastu, ali ne uvek. U hromoplastima se nalaze hlorofili a i c1 i c2. Od ostalih pigmenata slatkovodni predstavnici poseduju β-karoten, diadinoksantin, vošeriaksantin i heteroksantin, a marinski predstavnici sadrže β-karoten i fukoksantin. Zbog ovakvog sastava pigmenata hromoplasti, pa i cela ćelija mogu biti zelene, žuto-zelene ili žuto-smeđe boje. Spoljašnja membrana hromoplasnog endoplazmatičnog retikuluma nikada nije u vezi sa ovojem jedra.
Mitohondrijalne kriste su tubularne, odnosno cevaste. Iznad jedra se nalazi goldžijev aparat koji sadrži brojne diktiozome. U pravilnim vremenskim intervalima vezikule iz goldžijevog aparata se spajaju sa kontraktilnim vakuolama, koje svoj sadržaj izbacuju u spoljašnju sredinu. Kao rezervna supstanca u ćelijama predstavnika ovog razdela nakupljaju se kapljice ulja. Rizostile (mikrotubularna mreža) povezuju bazalna tela bičeva sa jedrom. Tipični fotoreceptorni aparat Heterokontophyta, koji se sastoji od ispupčenja blizu osnove zadnjeg biča i očne mrlje u hromoplastu, nije pronađen kod predstavnika razdela Raphidophyta, a takođe nisu pronađeni ni drugi tipovi fotoreceptora. U endoplazmi se nalazi jedno krupno jedro u kome su hromozomi tako raspoređeni da grade rozete. Savremene studije nukleotidnih sekvenci 28 S ribozomalne RNK potvrđuju filogenetsku bliskost između klasa Raphidophyceae i Chrysophyceae. Broj hromozoma može biti veoma veliki. Na primer, kod vrste Vacuolaria virescens on iznosi 97 ± 2.
Razmnožavanje: Razmnožavaju se isključivo vegetativno deobom ćelija. Kariokineza (odnosno mitoza) je zatvorenog tipa i bazalna telašca imaju ulogu centriola.
Ekologija: U okviru ove klase algi nalazi se jedna saprofitska familija, a ostali predstavnici su fotoautotrofni. Rasprostranjene su na tresavama, mada ih ima i u drugim staništima, na primer, stajaćim vodama, ali dosta retko. Takođe, predstavnici rodova Chattonella i Fibrocapsa, nalaženi su u morima. Morski predstavnici često izazivaju zagađenja u vidu "crvene plime", a toksini ovih algi su u većim količinama smrtonosni za mnoge marinske organizme, a u prvom redu ribe. Do sada je najveći broj zagađenja koja prouzrokuju ove alge zabeleženo u morima koja okružuju Japan. I u mnogim drugim morima i okeanima je zabeleženo masovno razviće ovih algi, ali generalno gledano nikada se ne mogu namnožiti u tolikom broju kao alge razdela Dinophyta.
