Ova klasa obuhvata 13 vrsta grupisanih u osam rodova i pet familija. Grupa je dobila naziv Eustigmatophyceae zbog toga što svi pokretni predstavnici ovog razdela poseduju stigmu (eu – dobro, stigma – očna mrlja, phyta – biljka). Pripadnici ove klase su izdvojeni u posebnu grupu iz klase Xanthophyceae zbog karakteristične očne mrlje, a i zbog specifične celokupne citološke organizacije. Svi predstavnici klase su autotrofni organizmi.
Morfologija. U okviru ove klase se nalaze predstavnici sa relativno jednostavnim morfološkim karakteristikama. Svi predstavnici se karakterišu talusom na kokoidnom nivou morfološke organizacije. Ćelije mogu biti sferičnog, ovalnog, eliptičnog ili nepravilnog oblika. Takođe, mogu se nalaziti pojedinačno, u parovima ili u labilnim kolonijama sa relativno malim brojem ćelija. Prečnik ćelija se u najvećem broju slučajeva kreće između 5 i 15 mikrometara, ali su poznati i predstavnici diskretnijih dimenzija. Vegetativne ćelije su izgrađene od ćelijskog zida i protoplasta. Ćelijski zid je jednodelan, a izgrađen je od različitih polisaharidnih jedinjenja.
Protoplast. U protoplastu se uočava samo jedan Goldžijev aparat koji je lociran u blizini jedra i to paralelno sa njegovom površinom. Ova organela je izgrađena od tri do šest cisterni. Jedro se nalazi u blizini jednog parijetalnog hromoplasta, ali nije sa njim povezano. Ultrastruktura jedra nije poznata, ali se zna da je povezano sa rizoplastom. U jedru je uočeno samo jedno jedarce. Bazalna tela su normalna jedno na drugo i u kontaktu su sa rizoplastom. Mitohondrije imaju cevaste kriste. O centriolama za sada nema podataka. Rezervne supstance nisu detaljnije proučene, ali se zna da se javlja glukozni polisaharid.
Hromoplasti. Ćelije sadrže jedan ili više hromoplasta loptastog oblika u kojima se nalaze ravnomerno raspoređene lamele izgrađene od po tri tilakoida, dok periferni tilakoid nije prisutan. U hromoplastima se od hlorofila nalazi samo hlorofil a, dok je glavni pomoćni pigment violaksantin. Hromoplastna DNK je organizovana u tačkaste agregacije koje mogu biti spojene i na taj način formirati mrežu. Pirenoidi su izgrađeni od sitno granulisane ili homogene supstance, a u njiga ne zalaze tilakoidi.
Pirenoid se nalazi u blizini hromoplastnog ovoja oko koga se nalazi hromoplastni endoplazmatični retikulum koji kod najvećeg broja vrsta nije u kontinuitetu sa jedrovim ovojem. Pirenoid je poligonalnog oblika i za unutrašnju membranu hromoplastnog ovoja je zakačen pomoću kratke drške. Međutim, predstavnici roda Nannochloropsis imaju hromoplastni endoplazmatični retkulum čije su cisterne u kontinuitetu sa cisternama jedrovog ovoja.
Razmnožavanje. Svi do sada poznati načini razmnožavanja predstavnika klase Eustigmatophyceae su bespolnog, tačnije sporulativnog karaktera. Naime, polno razmnožavanje i mitoza nisu do danas uočeni. Razmnožavanje se odvija autosporama ili zoosporama. Autospore poseduju ćelijski zid i ne poseduju bičeve, te se aktivno ne kreću. Zoospore nemaju ćelijski zid, a poseduju jedan ili dva biča pomoću kojih se aktivno kreću. Kod najvećeg broja vrsta klase zoospore poseduju samo jedan bič sa mastigonemama koji je usmeren ka napred. Mastigoneme su duge oko 1 mikrometar, a prečnik im je 25 nanometara. Ukoliko je prisutan i drugi bič on je kraći od prvog i ne sadrži mastigoneme, a usmeren je bočno ili nazad.
U osnovi bičeva se nalaze bazalna tela u čijem okruženju se nalazi stigma. U protoplastu zoospora je zapažen samo jedan hromoplast u kome se ne nalazi pirenoid. Zoospore ne sadrže Goldžijev aparat u većini slučajeva, a hromoplastni endoplazmatični retikulum nije u vezi sa jedrom. Očna mrlja zoospora se razlikuje od očne mrlje predstavnika razdela Xanthophyta jer se nalazi izvan hromoplasta. Očna mrlja je crvene boje i sastoji se od mnoštva globula, ali nije oivičena membranom.
