Ovaj razdeo obuhvata veoma raznoliku grupu algi – od jednoćelijskih pa do složenih višećelijskih. Obično su žuto-zelene i žuto-smeđe boje zbog prisustva karakterističnih pigmenata. Ove alge žive kako u slatkim, braktičnim i morskim vodama, tako i u vlažnom zemljištu.
Bičevi ovih algi su heterokontnog tipa, odnosno ovi organizmi poseduju dva biča koji se međusobno razlikuju po strukturi, položaju i funkciji. Tako je duži pleuronematični bič tokom plivanja usmeren ka napred i poseduje mastigoneme, dok je kraći bič bez mastigonema i usmeren je tokom kretanja ka zadnjem kraju ćelije. Duži bič poseduje dva reda specijalnih, krutih filamenata koji se označavaju kao mastigoneme. Svaka mastigonema se sastoji od tri podjedinice: bazalnog dela, cevastog vrata i jednog ili više filamenata koji su postavljeni terminalno. Mastigoneme su izgrađene od glikoproteina i sintetišu se u cisternama endoplazmatičnog retikuluma. Tranzicioni region biča, između vrata biča i bazalnog tela, najčešće sadrži tranzicioni heliks.
Sintetički sistem. Hromoplasti su obavijeni sa više od dve membrane, ali takođe i sa endoplazmatičnim retikulumom koji se zbog toga što se nalazi oko hromoplasta označava kao hromoplastni endoplazmatični retikulum. S obzirom da se hromoplast nalazi uz jedro, hromoplastni endoplazmatični retikulum je često u kontinuitetu sa jedrovim ovojem koji je i sam nabor endoplazmatičnog retikuluma. Kompleks anastomoziranih tubula se nalazi u uskom prostoru između hromoplastnog endoplazmatičnog retikuluma i hromoplastnog ovoja, te se označava kao periplastidijalna mreža.
Jedan ili nekoliko Goldžijevih aparata (ili više kod predstavnika klase Raphidophyceae) leže priljubljeni uz jedrov ovoj i često su koncentrisana na prednjoj strani ćelije. Vezikule se odvajaju od jedrovog ovoja i spajaju se sa cisternama Goldžijevog aparata koje su najbliže jedrovom ovoju. Ova strana se označava kao formirajuća zona Goldžijevog aparata. Na suprotnoj strani Goldžijevog aparata, onoj koja je u dodiru sa citoplazmom, iz cisterni se izdvajaju vezikule.
Ćelije često poseduju telašca koja sintetišu organsku sluzavu supstancu koja se izbacuje u okolinu u obliku niti ili grudvica i to na udaljenost do 90 mikrometara od ćelije. Za pražnjenje ovih telašaca odgovoran je hemosenzorni mehanizam, a organska materija iz telašaca deluje toksično tako da se pojačava propustljivost membrana u ćelijama plena.
Hromoplasti. U hromoplastima se nalaze lamele koje obično čine tri tilakoida. Jedna lamela se proteže po celoj periferiji hromoplasta, paralelno i gotovo priljubljeno uz hromoplastni ovoj. Ova lamela se označava kao periferna lamela ili periferni tilakoid. Ova struktura izostaje iz hromoplasta pojedinih grupa razdela Ochrophyta.
Hromoplasti ovih algi sadrže kao rezervne pigmente hlorofil a, c1 i c2. Kod jedne grupe je zabeleženo odsustvo hlorofila a, a kod manjeg broja predstavnika je zabeležen hlorofil c3. Važno je naglasiti da do danas nije zabeležen hlorofil b kod vrsta iz ovog razdela. Najznačajniji pomoćni pigmen je kod pojedinih grupa fukoksantin, a kod drugih vaušeriaksantin. Hromoplastna DNK je obično organizovana u ciklični nukleoid, a kod manjeg broja predstavnika se nalazi u obliku razbacanih granula. Prisutni su i pirenoidi, ali bez naslaga rezervnih supstanci.
Rezervne materije. Glvani rezervni polisaharid je hrizolaminarin koji predstavlja polimerno jedinjenje izgrađeno od β-1,3 glukana. Hrizolaminarin se sintetiše izvan hromoplasta, odnosno u specifičnim citoplazmatičnim vakuolama. Ova supstanca predstavlja važan ćelijski sekret silikatnih algi. U citoplazmi velikog broja predstavnika razdela Ochrophyta je konstatovano prisustvo alkohola manitola.
Očna mrlja. Glatki bič koji je usmeren unatrag poseduje proširenje u blizini baze. Ova struktura je u vezi sa očnom mrljom (stigmom). Očna mrlja se nalazi u hromoplastu smeštenom u prednjem delu ćelije. Izgrađena je od jednog sloja globula sa crveno-narandžastim pigmentom. Očna mrlja i proširenje pri bazi zadnjeg biča zajedno čine fotoreceptorni aparat ćelije koji služi za apsorpciju svetlosti.
Klasifikacija. U okviru razdela Ochrophyta se nalazi veći broj klasa:
1. Klasa Bolidophyceae
2. Klasa Bacillariophyceae
5. Klasa Chrysomerophyceae
6. Klasa Synurophyceae
8. Klasa Dictyochophyceae
11. Klasa Phaeothamniophyceae
12. Klasa Pelagophyceae
14. Klasa Pinguiophyceae
15. Klasa Aurearenophyceae
